porodica

Nisam volela dinje

– Ja kad budem mama, zvaće me Mama Tisa!

– A mene će zvati Baka Ivana!

– A šta ako ja budem imala dečaka?

– Kako šta? Pa volećeš ga tako jako kao što ja volim tebe.

– Ali moraću da se igram autićima i nindžama, a ja to ne volim!

– Ni ja nisam volela dinje dok se ti nisi rodila-kažem više za sebe, a ona me pogleda začuđeno, jer ih ona voli, obožava, onako nezasito, iskreno.

Nisam volela dinje sve do tog leta kad sam nju u sebi nosila. Tu sam ljubav ja nasledila od nje.  Kao boju očiju, pogled, osmeh, pokret ruke…ono nešto po čemu prepoznaš dvoje ljudi bez obzira na to koliko fizički liče.

A mislili smo da smo mi nju stvorili. Da je ona jedinstven mozaik sastavljen od uklopljenih delova nas dvoje. Da je ona malo ja, malo on. I da nam kao takva pripada. Dok nismo shvatili koliko je samo Nje u njoj.

Jer ta vrpca kojom smo nas dve bile spojene nije jednosmerna ulica. Koliko sam ja njoj dala, toliko je i ona meni dala. Nemerljivog, neopipljivog, nekad neprimetnog, ali jednako jedinstvenog, nečega što nas promeni, od čega postanemo neki novi ljudi.

Nisam volela da ne spavam noćima, nisam ni znala da to mogu. Nisam znala da mogu mirno da odgovaram na isto pitanje deset puta  jer je ona u trenutku zaboravila da me to već pitala. Nisam znala da je moguće živeti sa toliko straha, osećati toliku nemoć, strepeti na toliko načina.

Koliko tek nisam volela pomisao da će mi se ceo svet smanjiti na to majušno lice i da će mi biti dovoljno da samo tu stanujem.  U njena dva oka.

Nisam znala da iz dvojine koju smo podelile, može da se rodi neka nova množina.

Bila sam spremna da mi se život  uz moju saglasnost promeni.  Zatekla me spoznaja toga na  koliko sam se  sve načina ja promenila.

Nisam volela dinje. Do tog leta kad sam nju u sebi nosila.

I evo leto će, a ja im već  osećam miris.

Sad obe čekamo da se pojave na policama, da ih biramo po boji, obliku i mirisu, da ogulimo taj sočni ukus do same kore, da se u njega ulepimo, u njemu uživamo.

– Ko zna, možda dobiješ dečaka, možda dobiješ devojčicu, možda i oboje. I kad se to desi, tek onda ćeš videti šta voliš više od svega na svetu!

 

 

 

9 Comments


  • Predivno napisano!

      • Ivana
        Replay Cancel Replay
      • April 29, 2015

      Hvala :-)

  • Predivan tekst zaista, prelepo iskustvo koliko toga dobijemo od njih...

      • Ivana
        Replay Cancel Replay
      • April 30, 2015

      Hvala :-)

    • Replay Cancel Replay
    • April 30, 2015

    Divan, divan tekst!

      • Ivana
        Replay Cancel Replay
      • May 1, 2015

      Hvala :-) Dobrodošli u naše priče :-)

    • Sanja
      Replay Cancel Replay
    • May 19, 2015

    Prosto ne mogu da verujem koliko Tvoji tekstovi oslikavaju i naš život i našu Tisu :) I kos nas je ista situacija sa dinjama. Nisam mogla da ih smislim niti pomirišem pre Nje :)

    • Ivana
      Replay Cancel Replay
    • May 19, 2015

    Neverovatno :-) To su Tise, one rastu na samo svoj način :-) i menjaju svet oko sebe kako njima odgovara :-)

    • JacaFive
      Replay Cancel Replay
    • August 22, 2015

    Jooooj koliko je to sve tačno :)

Leave a Reply

Your email address will not be published Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>

*