Mislim da je to bila prva priča  koju sam pričala Tisi. Bez nekog posebnog razloga, jednostavno i sad  kad pomislim na bajke, prvo pomislim  na Pepeljugu.

Tisa je bila premala da bi razumela  celu priču, pričala sam je tako da kako savladamo jedan nivo naracije, idemo dalje. Priča je rasla onako kako je rasla Tisa. I što smo je više pričale, ona se sve više uključivala u nju, postavljala pitanja, menjala priču onako kako se njoj dopada. Malo smo pričale, malo smo glumile, a tata je uvek bio princ koji traži cipelu, zadužen za naš happy end.

Uglavnom, priča ide ovako:

I)

Bila jednom jedna devojčica. Zvala se Pepljuga. I jedan je dečak zvao na rođendan. Ona je otišla, ali kad je pošla kući izgubila je cipelu. Onda je on tražio da joj vrati cipelu, pa kad je našao pitao je jel hoće ona još sa njim da se igra.

………………….

II)

Znaš ona devojčica što je izgubila cipelicu, Pepeljuga? E, ona je  imala dve nevaljale sestre. A ona je bila jako dobra i vredna.  I onaj dečak što je pozvao na rođendan je bio princ. Pravi princ. Znaš, kad prinčevi slave rođendan to se zove bal.

– A šta znači princ?

Princ ima krunu na glavi  i živi u dvorcu, to je velika kuća sa puno soba i velikim dvorištem.

– Kao bakina i dedina kuća?

– Pa, malo veća.

I ona je otišla na taj bal, ali tajno, jer su joj nevaljale sestre branile da ide, pa je morala da žuri kući i dok je trčala, izgubila je cipelu.

Onda je princ našao cipelu, ali nije znao gde ona živi. Pa je morao da ide od kuće do kuće, da kuca na vrata i da pita – Izvinite, jel tu živi Pepeljuga? Izvinite,  jel tu živi Pepljuga?  Izvinite, jel tu živi Pepeljuga? I onda je došao do jedne kuće i kad je pokucao otvorila mu je vrata baš Pepeljuga. I onda je on bio jako srećan i pozvao je ide sa njim da se igra.

III)

Zla maćeha, prvi pokušaj

Znaš ona naša Pepeljuga? E, ona je živela u jednoj kući sa jednom bezobraznom mamom, koja joj nije bila prava mama, nego druga mama i sa dve nevaljale sestre.

– Neću da ima gadnu mamu. Hoću da ima dobru mamu.

– Živela je sa dobrom mamom i dve nevaljale sestre.

IV)

Zla maćeha, drugi pokušaj

Sećaš se priče o Pepeljugi? One devojčice što je imala onu gadnu mamu koje je po ceo dan terala da radi.

– A šta je terala da radi?

– Pa da čisti kuću, briše prašinu…

– Tako kao ti?

– Pa da, tako kao ja.

– A ko tebe tera da radiš? Tata?

– Niko me ne tera, ja čistim našu kuću da bi bila čista i uredna.

– Onda ona nije gadna mama, ona je dobra mama. Tako mi pričaj.

V)

Zla maćeha, treći pokušaj

Bila jednom jedna devojka. I zvala se Pepeljuga. Živela je u kući sa maćehom i dve sestre. Maćeha je bila tatina druga žena, pošto joj je prava mama umrla. I kad je tata jednog dana otišao, maćeha je terala Pepeljugu da čisti kuću po ceo dan. I da živi na tavanu u starim haljinama. Ali Pepeljuga je bila jako dobra i vredna, a najviše je volela da se druži sa ptičicama i miševima.

Jednog dana je stiglo pismo da princ pravi bal i poziva sve devojke da dođu. I Pepeljuga je htela da ide ali nije imala lepu haljinu, a bezobrazna maćeha nije htela da joj je kupi.

Onda je ona sama sašila prelepu haljinu, pomogle su joj ptičice i miševi, ali su je nevaljale sestre našle i celu je pocepale.

Pepeljuga je bila jako tužna, sedela  je u dvorištu i plakala, a onda je došla jedna dobra vila.

– Njena prava mama? Dobra mama?

– Pa vila, vile su dobre i čuvaju svu dobru decu. Tako je ova vila čuvala Pepeljugu.

– Kako se zvala?

– Zvala se Ljiljana. Tako se zvala. Imala je čarobni štapić sa kojim je izvodila čarobne stvari.

I kad je videla da Pepeljuga plače, pitala je zašto plače, a Pepeljuga je rekla da je tužna i da ne može da ide na bal jer nema lepu haljinu. Onda joj je dobra vila sa magijom napravila prelepu haljinu i divne cipele.

– Ovako kao moja?

– Skoro pa tako divna.

I onda joj je još naparavila i kočije koje će da je odvezu na bal i samo joj je rekla da mora da gleda na sat i da kad bude kraj dana, to se zove ponoć, da onda mora da krene kući jer će magija nestati.

Pepljuga je u toj divnoj haljini otišla na bal i kad je princ video  odmah se zaljubio u nju.

– Kao tata u tebe?

– Pa da, baš tako.

– Jel se tata zaljubio u tebe čim te video?

– Pa mislim da se zaljubio u mene kad smo se upoznali. Zato što sam mu bila dobra, pametna…

– I lepa!

– Da, i lepa 🙂

I onda su ona i princ celu noć plesali. Ali kad je sat zazvonio, Pepeljuga se setila da mora da ide i odjurila je, tako brzo da je izgubila cipelu.

Princ je trčao za njom, ali je nije stigao, samo je našao cipelu.

Odmah je ujutro krenuo da je traži i išao je od vrata do vrata…

– Čekaj, to ću ja!

– Izvinite, jel ovde živi Pepeljuga?

– Tako je. Ali nigde je nije bilo.

I kad je konačno stigao do njene kuće, bezobrazna maćeha je otvorila vrata i slagala je da tu ne živi Pepeljuga. Ali male ptičice su to čule i rekle princu da je Pepeljuga zaključana na tavanu.

Onda  je on otišao po nju i odveo je u njegov dvorac.

– E dobro, sad mi pričaj ponovo, ali bez gadne mame, hoću sa dobrom mamom.

🙂